Kolačiće koristimo da bismo poboljšali vaše iskustvo na našoj veb-lokaciji. Ako nastavite da pregledate ovu veb-lokaciju, prihvatate naše korišćenje kolačića. Saznajte više tako što ćete pročitati Kolačići

Da li ste znali...

da su litijum-jonske baterije male, lagane, da imaju veliki kapacitet i da su izuzetno efikasne?

Zašto trenutno svi pričaju o litijum-jonskim baterijama?

Mali, lagani i pre svega prenosivi delovi opreme postaju sve popularniji. Oni obuhvataju mobilne telefone, računare i već neko vreme alate za baštu. Svima je potrebna struja, ali čak i u slučaju baštenskog alata, kablovi postaju smetnja. Stoga pouzdane baterije velikog kapaciteta postaju sve značajnije. Moderne litijum-jonske baterije su nedavno počele da se koriste i kod baštenskog alata. Njihova prednost je što na njih ne utiče efekat pražnjenja memorije kao u prethodnim generacijama baterija i zbog toga mogu uvek da se koriste. Kako, dakle, ova kompaktna baterija sa niskom stopom gubitka energije radi?

Kako rade litijum-jonske baterije?

Kao što naziv sugeriše, litijum-jonska baterija koja može ponovo da se puni zasniva se na laganoj litijumskoj foliji. Za razliku od litijumskih baterija, ove baterije mogu ponovo da se napune. One sadrže kombinaciju osetljivih hemijskih komponenti sa različitim naelektrisanjima koja mogu da reaguju izuzetno brzo. Pozitivno i negativno naelektrisane elektrode su odvojene samo tankom plastičnom opnom.

Litijum-jonske baterije se takođe zovu sving, šatl ili baterije sa prenosom jona. Ovi opisi ukazuju na osnovne principe ovog tipa baterija: procesi punjenja i pražnjenja u suštini izazivaju samo prenos litijum jona, odnosno napunjenih atoma litijuma, između dve elektrode. Kada se baterija puni, litijum joni se prenose do grafitnog sloja koji je izrađen od ugljenika. Tokom pražnjenja, joni se vraćaju. Kretanje jona stvara elektromagnetnu silu koja kontroliše tok elektrona. Kod litijum-jonskih baterija, pozitivna elektroda je izrađena od litijum-oksida, a negativna od ugljenika.

Šta znači "memorijski efekat"?

Kapacitet litijum-jonskih baterija slabi tokom vremena usled nekorišćenja, uglavnom zbog reakcije iskorišćavanja litijuma sa elektrolitima. Ovaj proces je poznat kao samopražnjenje. Ono se dešava u svim tipovima baterija, ali je značajno manje u litijum-jonskim baterijama nego u starim tipovima.

Kod litijum-jonskih baterija ne postoji memorijski efekat. Stare nikl-kadmijumske baterije (NiCd) 'zapamte' česta delimična pražnjenja, što dovodi do smanjenja kapaciteta baterije. S druge strane, litijum-jonske baterije ne mogu uvek da se napune do punog kapaciteta i imaju nizak stepen samopražnjenja. To ih čini lakim za upotrebu i uprkos velikom kapacitetu, one su male i lagane. Štaviše, sada su dostupne po pristupačnim cenama i imaju bolje preformanse, što doprinosi njihovoj primeni kod većih delova opreme koji imaju visoke energetske zahteve.

Zbog čega se toliko čekalo na ovu tehnologiju?

Iako se za litijum-jonske baterije znalo u teoriji već početkom 20. veka, bilo je potrebno dugo vremena da se počne sa njihovim korišćenjem. Prednosti litijuma kao materijala za elektrode su poznate od ranije i baterije od litijum-sumpor-dioksida su se koristile još 1938. godine, dok su baterije od litijum-tionil-hlorida bile u upotrebi već 1969. godine. Međutim, litijum-jonske baterije su bile veoma osetljive za rukovanje i nisu bile pogodne za svakodnevnu upotrebu. Međutim, kompanija Sony je 1995. godine izbacila na tržište prvu litijum-jonsku bateriju. Danas se hemijski procesi u bateriji kontrolišu pomoću sistema za upravljanje i nadgledanje baterije (BMS). On štiti od prevelikog pražnjenja, punjenja i pregrevanja baterije. Pored kompleksnog sistema za punjenje, litijum-jonske baterije imaju kućište koje je izuzetno otporno na pritisak, što ih čini za približno 30% skupljim od nikl-metalhidrid (NiMH) baterija.

Komentari