Kolačiće koristimo da bismo poboljšali vaše iskustvo na našoj veb-lokaciji. Ako nastavite da pregledate ovu veb-lokaciju, prihvatate naše korišćenje kolačića. Saznajte više tako što ćete pročitati Kolačići

Zanimljive činjenice o bobičastom voću

Bobičasto voće u sendviču ili iseckano u salati je zaista zbunjujuće! Ali za to postoji objašnjenje! Pošto botaničari gledaju na bobičasto voće potpuno drugačije nego mi baštovani, u specijalnom izdanju GARDENA biltena je opisano to divno i raznoliko baštensko voće.

Neverovatno je to što sa botaničke tačke gledišta maline, kupine i jagode zapravo nisu bobičasto voće, već voće sa zbirnim plodovima. Botaničari smatraju da se jedino paradajz, krastavac, dinje i banane mogu ispravno nazvati bobičastim voćem. A najveće bobičasto voće na svetu je poprilično teško: u pitanju je bundeva!

Bobičasto voće je zapravo jedno veoma zanimljivo voće. Ovo specijalno izdanje GARDENA biltena je o bobičastom voću, ali na način na koji ga gledaju baštovani. Naši stručnjaci za bašte su se potrudili da u ovom izdanju pronađete puno korisnih informacija.

Novosti iz bašte sa bobičastim voćem

Kako je vaša bašta sa bobičastim voćem napredovala tokom leta? Berba borovnica, jagoda, crnih ribizli i ogrozda je prošla, kupine su sada u fazi zrenja a u jesen na red dolazi kivi. Kada je reč o bobičastom voću, ovo leto je bilo izuzetno plodno. Crne ribizle nisu najbolje uspele u ovom kraju zbog duge zime. Njihovo vreme cvetanja koje je poranilo ove godine nije bilo uvek prikladno za odgovarajuće đubrenje. Promenljive vremenske prilike su naročito išle u prilog crvenoj ribizli: Toplo vreme je omogućilo dobar rast a zahvaljujući obilnim padavinama plod je postao okrugao i jedar. Ogrozd je mogao sjajno da napreduje zahvaljujući velikim promenama u vlažnosti zemlje koje su izazvali suvi periodi praćeni obilnim padavinama. Ukratko: Kada se prošetate svojom baštom sa bobičastim voćem primetićete nekoliko stvari:

Ogrozd:

Kada je ogrozd u pitanju, još jednom je dokazano da je sorta veoma bitna, jer toplo i vlažno vreme, kakvo smo mi imali ove godine, pogoduje razvoju plamenjače. Zelena sorta, naročito „Invicta“, pokazala se kao „nepobediva“ kada je u pitanju ova nametljiva gljivica. Žuta sorta, „Hinnonmäki“, vredna je svake preporuke, a kada je u pitanju crvena sorta onda su to „Rokula“ ili „Red Eva“. Rokula je dobar izbor za ljude koji nisu u mogućnosti da svakodnevno brinu o svojoj bašti sa voćem, iz razloga što može jako dugo ostati na stabljici i ne mora da se ubere u određenom vremenskom periodu. A za ljubitelje ogrozda koji vole da im je sve pojednostavljeno, tu je sorta „Pax“ koja je odlična zato što praktično nema trnja i lako se bere. Uopšte nema mnogo trnja.

Pejzažne arhitekte bašta iznova su otkrili ukrasnu vrednost ogrozda. Kao što staze mogu biti oivičene voćnjacima, stablo ogrozda može poslužiti da podeli baštu na manje celine ili da vizuelno ulepša izgled staza. Pravi praznik za oči predstavlja plod u periodu kada je spreman za berbu. Važna napomena za biljke koje imaju oblik drveta: Grane treba da su kratke a krošnje olabavljene i guste kako se ne bi slomile pod težinom plodova. Ojačanje za krošnje ne izgleda lepo u bašti. Ovo se takođe odnosi na stablo ogrozda koje se drži u žardinjerama. Lepota ipak ima svoju cenu. Kada je u pitanju berba, ogrozd bogatije rađa ako se uzgaja u obliku grma, a ne u obliku stabla.

Šta bi trebalo sada da uradite: Ako još uvek niste orezali ogrozd nakon berbe, sada je vreme da to uradite. Ako je grm ogrozda dovoljno istanjen, trebalo bi da mu priđete sa lakoćom a da se ne ubodete na njegovo trnje. Tako će svetlo lakše dopreti do biljke a plod će dobro sazreti.

Ribizle:

Sve ovo se odnosi i na ribizle. Iako nisu podložne plamenjači, mogu se pojaviti problemi sa gljivicama rđe ili, u zavisnosti od sorte, može doći do curenja soka iz bobica. Obratite pažnju na to prilikom kupovine u lokalnom rasadniku ili centru za baštovanstvo! Ako pažljivo izaberete sortu ribizle, berba može trajati jako dugo, od početka jula do sredine avgusta. Jestive su šest nedelja a potom ih možete zamrznuti ili napraviti džem.

Crvena sorta „Red Lake“ sazreva rano i veoma je otporna, bez obzira na okruženje. „Rovada“ sazreva kasnije i rađa krupne, kvalitetne plodove u izuzetno dugim grozdovima. „Primus“ je trenutno najrasprostranjenija bela sorta. Ukoliko želite da probate ružičastu sortu, potražite „Rosalinn“. Deca vole ribizle jer su relativno slatke kada su zrele. Što se tiče ukusa smatra se da su crne ribizle isuviše gorke da bi se jele sirove. U tom slučaju probajte sortu „Ometa“ ili malo blažu varijantu „Bona“. One imaju finu cassis aromu, koja je našla svoj put do kuhinje.

Šta bi trebalo sada da uradite: Ako još niste orezali crnu ribizlu, sada je vreme da to uradite. Što se tiče crne ribizle i joste, sorte koja je nastala hibridnim ukrštanjem crne ribizle i ogrozda, treba da uklonite starije debele izdanke koji su isuviše zbijeni. Uglavnom su tamno braon ili crne boje pa ih je lako uočiti. Treba podsticati rast svetlih mladih izdanaka u grmu zato što najbolje podnose težinu plodova. Poželjno je uklanjanje slabijih izdanaka, kao i onih koji su deblji od obične olovke.

Maline:

Da li znate da maline nisu samo crvene, već takođe postoje žute i crne sorte? Plod sorte „Golden Bliss“ je žute boje a „Black Prince“ (američka divlja sorta) ima plod crne boje. Ako posadite u bašti sve tri sorte, 3. oktobra možete napraviti sjajnu pitu od malina...

Sorte malina za koje nije potrebna velika briga oko izdanaka trenutno su veoma popularne u baštama u kojima „sve mora da se odvija jako brzo“. Sorte kao što je „Autumn Bliss“ mogu da rastu u obliku grma, kao i ribizle i ogrozd, a grm se nakon berbe potpuno iščupa. Takav oblik grma maline ne daje plodove sve do jeseni, ali i to ima svojih prednosti jer biljne vaši ne mogu da je zaraze, pa se zato kaže da je „bez crva“. Kada su maline u pitanju, nešto se uvek dešava: „Polka“ je sorta koja je skoro nastala, zri u septembru, predivnog je mirisa a plod je jako privlačan i jedar uz velike prinose.

Šta bi trebalo sada da uradite: Odmah nakon berbe već skraćene izdanke maline treba odrezati do zemlje tako da se ne ostavlja ništa iza. Time će se smanjiti rizik od infekcije didimelom, koja preko starih grana dolazi do same biljke.

Jagode:

Jagodama je potrebno posebno poglavlje. Sorte koje imaju taj lako prepoznatljiv miris divljih jagoda su naročito očaravajuće. Starije sorte, kao npr. „Mieze Schindler“, svakako su vredne pomena, ali novije sorte intenzivnog mirisa, kao npr. „Thuchief“, takođe su dobre. Sorte jagoda u lejama, kao što je „Florika“, takođe su sjajne jer su nastale ukrštanjem sa divljim jagodama. Pošto lejama sa jagodama ne treba mnogo svetlosti, mogu se saditi u lejama koje se nalaze u delimičnom hladu. One se ne zamenjuju nakon dve godine, kao što se radi sa baštenskim jagodama, već mogu da ostanu u lejama između šest i osam godina. Leje sa jagodama cvetaju a plodove donose putem lišća, što je razlog iz kog njihovi plodovi ne leže na zemlji i ne trule tako brzo.

Sada postoje nove sorte jagoda za uzgoj u saksijama i kutijama, kao i u lejama: viseće jagode su posebno osmišljene za sađenje u visećim korpama. U jednu viseću korpu možete staviti do tri biljke. U kutijama, međutim, biljke treba da su na rastojanju od 20 do 25 cm. Rezervoari sa vodom su najbolji način za kontinuirani dotok vode. Za đubrenje koristite hranljivo đubrivo ili đubrivo za bobičasto voće koje sadrži više potaša nego đubrivo za cveće u kutijama za prozore. Bobicama je ovo potrebno kako bi plodovi brže sazreli i kako bi imali jaču aromu.

Na kraju, viseći princip uzgajanja jagoda funkcioniše tako što one rastu u suprotnom smeru. Jagode puzavice možete uokviriti ukrasnim ramom ili ih podupreti kočićima. Izdanke jagoda ćete ipak morati da zavežete jer ne mogu same da se penju. Jagode puzavice se beru od juna do septembra a viseće jagode možete brati sve do oktobra.

Šta bi trebalo sada da uradite: Ako imate iste jagode već dve godine i ako sada izgledaju propalo, treba da ih zamenite. Vreme je da uradite sledeće: Ako ih ne posadite do proleća, plod će biti sitniji u prvoj godini nakon sađenja. Sorte jagoda koje stalno rađaju i one koje plodove daju preko leta mogu se podjednako dobro zasaditi u proleće, jer će i u tom slučaju plodovi biti prilično dobri.

Majske jagode:

Majske jagode su nova vrsta bobičastog voća koje se gaji u bašti i koje donosi plodove u maju, pre ostalog bobičastog voća. Plodovi su duguljasti, tanki i iste boje kao plodovi borovnice. Takođe je i ukus majskih jagoda i borovnice sličan. Majske jagode imaju svoje dobre strane jer ne samo da se mogu brati ranije već je plod sladak i bogat vitaminom C. Biljke mogu narasti u visinu do jedan i po metar a u širinu do jednog metra. Odgovara im zemljište koje je bogato hranljivim materijama. Briga o majskim jagodama je laka jer ih ne treba često orezivati, brzo rastu i nisu komplikovane. Pošto je đubrenje sada poboljšano, najbolje je zasaditi dve ili više sorti majskih jagoda koje cvetaju u maju.

Pored toga: Majske jagode su nekada bile divlje voće, a sada su baštensko voće jer ih svakako vredi uzgajati u kućnim baštama, kao i borovnice, maline, a u skorije vreme i rušvice, lešnike, zove, sortu trešnje evropski kornel, brusnice, pasji trn, šipurak i oskorušu.

Comments