Kolačiće koristimo da bismo poboljšali vaše iskustvo na našoj veb-lokaciji. Ako nastavite da pregledate ovu veb-lokaciju, prihvatate naše korišćenje kolačića. Saznajte više tako što ćete pročitati Kolačići

Speciljalni dodatak o prezimljavanju biljaka

Tokom celog leta ste gajili i brinuli se o svom blagu u saksijama. Sada zima i sve prateće pojave mogu da naškode biljkama. Šta bi trebalo uraditi sada, a šta je bolje ostaviti kako je i bilo? Pošto nam je pristiglo puno pitanja o tome od prošlog izdanja GARDENA biltena, odlučili smo da vam pružimo nekoliko korisnih saveta kako bismo vas uputili u pravom smeru.

Pre pripremanja biljaka za zimu, povedite računa o sledećim stvarima: očistite biljke pre nego što ih unesete unutra: uklonite svo opalo, uvelo i obolelo lišće, kao i suve grane. Biljke morate da prskate ponovo ako se na njima nalaze štetočine. Nikada ne unosite biljke koje nisu očišćene od štetočina!

Izaberite odgovarajuće mesto:

Svetlo: Listopadne biljke mogu da prezime u mračnim prostorijama, dok je za zimzelene potrebna svetlost. Što je prostorija toplija, biljkama je potrebno više svetla.



Temperatura:
Postoje tri različite kategorije: Biljke koje podnose mraz, biljke koje ne smeju da budu na mrazu i one koje moraju biti na toplom tokom cele zime. Mediteranske biljke je najbolje držati na svetlom mestu tokom zime gde je temperatura između 10 i 12 °C i treba ih umereno zalivati kako se ne bi osušile. Tropske biljke takođe treba da budu na svetlom mestu sa temperaturom od 20/22 °C i ne treba ih preterano zalivati, ali zemlja treba da je uvek vlažna.

Da ponovimo: Što je prostorija toplija, biljkama je potrebno više svetla!



Savet:
Sada su dostupni staklenici na naduvavanje sa uređajima za nadgledanje mraza i predstavljaju odlično mesto za prezimljavanje mediteranskih biljaka u slučaju da za njih nigde nema mesta.

Kada bi trebalo da se unesu biljke unutra tokom zime?

Osnovno pravilo je sledeće: Biljke u saksijama unesite unutra što je kasnije moguće a nakon zime ih vratite napolje što ranije. Opšte pravilo je da je biljkama bolje napolju nego unutra, ukoliko je to moguće, jer je zatvoreni prostor neprirodna sredina i tada su pod stresom. Anđeoska truba, hibiskus i vanilin žbun moraju da se zaštite od mraza. Abutilon (javor koji cveta), kalisteon, kasija, citrus, čajno drvo i plumbago mogu da podnesu veoma niske temperature. Blag mraz (do -5°C) dobro podnose izdržljive biljke kao što su: japanski lovor, bor sa ostrva Norfolk, maginja, italijanski čempres, nešpla, maslina i italijanski javor.

Kada je u pitanju zimski smeštaj biljaka, povedite računa o sledećem:

Tokom zime higijena treba da bude na visokom nivou. Svakog meseca očistite biljke kao kada ste ih prvi put uneli unutra. Od sredine janura treba da pazite da se ne pojave štetočine jer se u tom periodu pojavljuju štitaste vaši a od sredine februara mogu da se pojave baštenske grinje, vunaste i lisne vaši. Zimski smeštaj biljaka mora biti odgovarajuće klimatizovan kako bi se zadržala optimalna temperatura za prezimljavanje. Jako je važno instalirati uređaj za nadgledanje mraza gde god je to potrebno jer u slučaju da temperature postanu previsoke, moraćete da nabavite ventilacioni sistem otporan na mraz. U zastakljenom zimskom smeštaju ume da bude jako toplo od početka februara. Biljke koje prezimljavaju u zatvorenom prostoru ne treba izlagati velikim temperaturnim razlikama niti ih treba iznositi napolje pre vremena.

Informacije koje ste tražili o pojedinim vrstama:

Ukrasni ljiljan: Vrsta ljiljana koja zadržava listove treba da je tokom zime na svetlom i prohladnom mestu sa temperaturom od 5 do 10 °C i treba ga umereno zalivati, taman onoliko koliko je dovoljno da se ne osuši. Vrsta kojoj listovi otpadaju može da prezimi na tamnom mestu i ne mora da se zaliva. Treba ga presađivati svake druge godine u proleće.

Tatula/Anđeoska truba: Unesite je pre prvog mraza: ako mraz ošteti delove biljke tako da listovi počnu da opadaju a ostatak drveta ostane neoštećen (braon boje i mekan), ipak ga treba uneti tokom zime. Orežite je što je manje moguće: Što više sečete grane, utoliko će sledeće godine biljka kasnije procvetati. Tatulu ostavite da prezimi na svetlom i prohladnom mestu gde je temperatura 2-5 °C a ako je ostavite na tamnom mestu, otpašće joj lišće i neće se razgranati do kasno u proleće, što znači da će ujedno i procvetati kasnije. Biljke sa listovima zalivajte umereno tokom zime, onoliko koliko je dovoljno da se lišće zadrži. Ogoljeno stablo zalivajte taman onoliko koliko je potrebno da se ne osuši.

Smokva: Nezreli plodovi koji čekaju na sledeću godinu sada vise na drvetu. Sorte smokve koje su otporne na mraz, kao što je Bavarian Violetta, zasađene u saksiji mogu da izdrže temperature do -5 °C ako ih pravilno zalivate i ako biljku zajedno sa saksijom umotate u vunenu tkaninu. Naravno, najlakše je uneti biljku u garažu gde će biti u mraku i izložena blagom mrazu. Zalivajte je dovoljno da se plod ne bi osušio. Presudan faktor za prezimljavanje smokve sa plodovima: Biljka ne sme da se izlaže velikim promenama u temperaturi (npr. ne sme da se izlaže jakom zimskom suncu tokom dana a zatim da se ostavi tokom noći na jakom mrazu) jer će se u tom slučaju plodovi osušiti i otpasti sa drveta.

Ginko: Ginko je podložniji uticaju mraza ako se nalazi u saksiji nego kada je zasađen u zemlju. Iz tog razloga je najbolje držati ga u garaži, ili ga izvaditi iz saksije i zasaditi u zemlju na dobro izolovanom mestu. Ako tokom zime morate da ga držite na terasi, onda dobro zamotajte saksiju i biljku u vunenu tkaninu (ne u celofan!).

Bilje: Peršun, selen, majčina dušica, itd. mogu da ostanu u svojim lejama. Smilje i santolinu je najbolje držati na svetlom i hladnom mestu na temperaturi od 5 do 10 °C.

Grm bele rade: Pre nego što sklonite grm da prezimi, odrežite jednu trećinu biljke. Treba da bude na svetlom mestu na temperaturi od 10/12 °C; zalivajte ga umereno da ne bi uvenuo. Na proleće ga presadite u svežu zemlju.

Oleander: Kao snažna i stabilna biljka može da podnese tzv. „blagi mraz“ na temperaturi od 0 do -5 °C. Mesto na kom će da prezimi treba da bude umereno osvetljeno, sa temperaturom od 5 do 10 °C. Umereno ga zalivajte, ali vodite računa da ne uvene.

Napomena vezana za pitanja o orezivanju: O orezivanju oleandera smo detaljno pisali u prethodnom izdanju GARDENA biltena tako da odgovore na sva vaša pitanja možete potražiti u tom broju.

Pasiflora: Pasiflora (Passiflora caerulea) može ostati napolju u područjima sa blagom klimom (klima vinogradarskih područja) ako se nalazi na dobro izolovanom mestu. Može podneti temperaturu između -5 i -10 °C ako je koren dobro usađen. Kada je temperatura napolju između 0 i 5 ºC, možete ga uneti u zatvorenu prostoriju gde temperatura neće prelaziti 10 -12 °C. Umereno ga zalivajte kako ne bi uvenuo. Imajte na umu da postoje različite vrste Pasiflore uključujući i one koje ne vole vrućinu. Takve vrste, kao i tropsko cveće, treba da budu na osvetljenom mestu gde je temperatura 20 °C a zemlja u kojoj se nalaze treba uvek da bude vlažna.

Citronela: Ostavite je da prezimi na svetlom mestu gde je temperatura 10-15 °C i povremeno je zalivajte malom količinom vode.

GARDENA stručnjaci za baštovanstvo su sastavili obiman vodič o biljkama u saksijama koji uključuje informacije o tome kako da vodite računa o njima tokom zime, a 2003. godine ga je objavio KOSMOS iz Štutgarta.

Comments