Kolačiće koristimo da bismo poboljšali vaše iskustvo na našoj veb-lokaciji. Ako nastavite da pregledate ovu veb-lokaciju, prihvatate naše korišćenje kolačića. Saznajte više tako što ćete pročitati Kolačići

Specijalan dodatak o orezivanju

Nakon prethodnog izdanja GARDENA biltena, primili smo dosta pitanja o jesenjem orezivanju. Ne možemo ponuditi stručni priručnik, ali sa zadovoljstvom ćemo dati nekoliko korisnih saveta.

Šta mora da se odreže?

- Mrtvo i obolelo drvo (trule grane crvene trešnje, gljivično oboljenje javora, itd.)

- Konkurentske grane koje se dodiruju zbog čega nastaju oštećenja na kori ili postoji mogućnost da će nastati.

- Sve ono što zimi može da ometa prolaz stazama

- Mekane grane u krošnji i njihovi nerazvijeni pupoljci, pupoljci koji su procvetali i stabljike sa semenom (npr. na kariopterisu, perovskijama, ružama i budlejama)

- Uvelo lišće žbunja i trave. Ali: Prezrele i snegom pokrivene stabljike sa semenom mogu veoma lepo da izgledaju u jesenjim/zimskim baštama, naročito ako ih obasjava GARDENA osvetljenje. Pored toga, baštenski insekti provode zimu u šupljim slamkama i stabljikama sa semenom. Iz tog razloga bi trebalo da procenite situaciju i da ih odrežete u proleće umesto u jesen.

Šta ostaviti?

U ovoj fazi bi trebalo pažljivo da sečete. Mraz bi mogao da ošteti mesto sečenja ali i da zamrzne cele grane. Tako da ako ih sada isečete na prolećnu dužinu i biljka pretrpi oštećenje usled mraza, kada dođe proleće nećete moći to da ispravite. Zato sada secite manje da biste u proleće mogli neometano da brinete o svojim biljkama.

Napomene za pojedine popularne vrste

Šimšir: Šimšir je zimzelena biljka koja je podložna mrazu. Zato bi trebalo da ga oblikujete po želji tek u proleće. Šimšir u proleće možete potkresati sve do starog drveta jer će ubrzo ponovo izrasti. Kada krene iznova da raste, dodajte malo đubriva i oblikujte ga po želji kada grane dostignu dužinu od 5cm. Pogledajte još > Živa ograda

Dunjarica: Dunjarice koje prekrivaju tlo su otporne na mraz. Pomoću trimera za živu ogradu ih možete oblikovati tako da se uklapaju u okolinu. Biljka će podneti sečenje sve do starog drveta, ali to je najbolje uraditi u proleće. Mlade biljke bi trebalo rezati u proleće na pola dužine grane od prethodne godine kako bi čitava građa bila čvršća i bolje razgranata.

Tisa: Podnosi orezivanje izuzetno dobro čak i do najstarijeg drveta. Najbolje bi bilo da je orežete u proleće zato što četinari u zimskim baštama služe kao zaštita od vetra a pticama pružaju utočište.

Jorgovan: Orezivanje skoro nije potrebno. Nakon orezivanja može izuzetno brzo da poraste, što može značiti divlje granjanje u predelu sečenja. Dobro podnosi orezivanje do najstarijeg drveta a najbolje vreme za to je proleće. 

Ako odlučite da ga potkrešete, skratite starije grane i grančice na jednaku dužinu. Ako želite da podstaknete novi rast, oslobodite duge grane koje se nalaze u sredini. Ne skraćujte ih već ostavite 5-7 najjačih. Po potrebi potkrešite starije žbunje na dužinu od 30–50 cm kako bi se u naredne 2–3 godine čitav žbun obnovio.

Smokva: Orežite je u proleće jer bi se inače zaledila. Plodovi za 2009. godinu su već vidljivi na stablu. Zato bi trebalo da je potkrešete malo tek u proleće. Fokusirajte se uglavnom na oblik i proređivanje. Smokva kao i dunja ne podnosi orezivanje najbolje. Ako isečete jednogodišnje izdanke na vrhu, ne granaju se bolje. Samo se jednogodišnje dugačke grane bolje granaju ukoliko se odrežu na pravom mestu.

Trave: Ne treba da ih sečete odmah, umesto toga po potrebi ih povežite a isecite u proleće. Tako se štiti centar biljke od mraza i zimske vlage kao što zahteva npr. pampas trava.

Živa ograda: Ne orezujte je u jesen! Mlada živa ograda: Prvo orezivanje u maju/junu, drugo u avgustu/septembru. Što se tiče starije žive ograde, sasvim je dovoljno orezivanje nakon drugog bujanja (krajem juna). Zimzeleno žbunje je najbolje orezati pre formiranja novih izdanaka kako bi rez što pre zarastao. Nemačka je izdala vodiče o pravom vremenu za orezivanje žbunja (kako bi se zaštitile mlade ptice i njihovo razmnožavanje). Za više informacija raspitajte se kod nadležnih organa (sektor za parkove i bašte i nadležni organi za očuvanje životne sredine). Kada orezujete žbunje, pokušajte da oblikujete njegove strane da padaju tako da donji deo ostane zaštićen. Za svakih 100 cm ošišanih nagore, strane žive ograde bi trebalo da su uvučene za 10 cm (tj. uže za 20 cm).

Grm ribizle: Izdanci iz 2008. godine koji nisu bili deblji od obične olovke u 2009. godini će doneti kvalitetne plodove. Treba ih orezati i tako osloboditi (u proleće). Istovremeno, orezivanje će podstaći rast izdanaka iz 2009. godine (tj. grana sa plodovima u 2010.). Proredite žbun tako što ćete ukloniti guste tamne grane koje su starije od 3 godine (tik iznad tla ili u nivou tla ako je žbun dobro razgranat). Orežite žbun tako što ćete odseći izdanke do željenog nivoa grananja. Ostavite samo 5 do 7 najjačih izdanaka koji su u ravni sa tlom i ne skraćujte ih.

Drvo trešnje: Istanjite ukrasno drvo trešnje u proleće nakon cvetanja. Drvo trešnje koje donosi plodove treba da se oreže odmah nakon berbe u junu/julu. Orežite/istanjite ga jako malo! Prekomerno orezivanje drveta može dovesti do nagomilavanja smole, što može ubiti biljku kroz par godina.

Drvo kivija: Ostavite tri do sedam bočnih grana na glavnoj vertikalnoj grani (u zavisnosti od potpornog sistema koji daje oslonac drvetu kivija). To su ujedno i glavne grane koje će kasnije nositi plodove. Iz ovih glavnih grana kasnije će izrasti pupoljci grana koje će nositi plodove. Na leto ih skratite na dužinu od osam do deset listova počevši od prvog lista iznad plodova. Kasno u zimu skratite te iste grane tako da ostane tri do pet pupoljaka i odatle će se opet razviti nove cvetne grane. Svake tri ili četiri godine odrežite ostarele grane sve do glavne a potom ih zamenite novim granama iz kojih će se razviti plodovi.

Kineska kovrdžava vrba: Proleće je najbolje vreme za orezivanje jer tanje grane mogu da se zamrznu tokom zime. Primetićete to na proleće kada ih možete ukloniti. Ovo drvo dobro podnosi umereno i snažno orezivanje, čak i do starog drveta.

Kalina: Veoma dobro podnosi orezivanje, čak i da ostavite samo staro drvo visoko širinu šake. Sve ostalo važi kako i za živu ogradu.

Drvo masline: Proleće je najbolje vreme za orezivanje. Proredite je tako što ćete ukloniti stare grane ili grane koje rastu isuviše blizu jedna druge. Skratite dužinu izdanaka tako što ćete ih ravnomerno odrezati sve do druge grane. U proleće dobro podnosi orezivanje do najstarijeg dela drveta. Maslina na jako sečenje odgovara rađanjem dugačkih izdanaka. Treba ih prorediti tako da ostane samo nekoliko nosećih grana.

Drvo šljive: Ne orezivati ga u jesen već u kasnu zimu pre pojave pupoljaka u martu.

Rododendron: Skratite grane kada se cvetanje završi tako što ćete ga orezati do željenih nižih grana Možete ga orezati i do starog drveta jer jaki rododendroni veoma dobro podnose orezivanje.

Ruže: Sve ruže u lejama, kao i žbunaste ruže i ruže penjačice skratite za trećinu. Konačno orezivanje ostavite za proleće. Šipak na divljim ružama ostavite kao ukras i umesto da ih isečete sada, proredite ih u proleće.

Japanski kišobranasti bor: Ne podnosi orezivanje najbolje. Orežite ga tek na proleće zato što je jako osetljiv na mraz. Potom odrežite izdanak do željene grančice. Izdanak je sada kraći, ali listovi paprati ostaju kao tenziono drvo.

Snežna lopta: Orezivanje je pogodno samo u proleće. U suprotnom, orežite ga na isti način kao i >Jorgovan.

Budleja: U jesen je skratite za trećinu ili za polovinu, ali nikako više od toga kako bi se izbegla oštećenja od mraza (pogledajte iznad). Konačno orezivanje (proređivanje i smanjivanje obima za oko 50cm) dolazi u martu/aprilu pre nego što počne ponovo da raste.

Biljke u žardinjerama



Drvo citrusa:
Orežite ga samo u proleće a zatim ga po potrebi proredite i ravnomerno oblikujte kako biste podstakli nov rast i formiranje velikog broja cvetova (npr. narandže cvetaju na jednogodišnjim granama).

Anđeoska truba: Orežite je malo pre zime. Što više odrežete to će biljka kasnije procvetati naredne godine zato što prvo moraju da se oforme pupoljci.

Plavi krompirov grm: Potkrešite ga sada za trećinu a na proleće ga orežite detaljno. Tada se može odrezati sve do starog drveta.

Oleander: Veoma dobro podnosi orezivanje, a čak se na proleće može odrezati sve do starog drveta. Međutim, bolje je orezati ga sve do mesta račvanja kako bi izdanci sa listovima ostali kao tenziono drvo. Imajte na umu da se nakon orezivanja pojedine grane oleandera bolje granaju od drugih. Oleander bi trebalo da se oreže odmah nakon cvetanja. Ako ga orežete u jesen, mogli biste da uklonite i pupoljke za narednu godinu.



Lantana:
Za nju važi isto kao i za plavi krompirov grm.

Citronela: Citronela se obično ne orezuje jer je iz godine u godinu sve lepša. Međutim ukoliko je to neophodno, možete je skratiti za širinu šake. Najbolje vreme za skraćivanje je na proleće.

Comments