Kolačiće koristimo da bismo poboljšali vaše iskustvo na našoj veb-lokaciji. Ako nastavite da pregledate ovu veb-lokaciju, prihvatate naše korišćenje kolačića. Saznajte više tako što ćete pročitati Kolačići

Poseban dodatak o travnjacima - prvi deo

Travnjaci imaju poseban sjaj u martu. Sveža zelena površina na kraju zime najavljuje dolazak proleća uz mladu, zelenu travu koja se konačno pomalja. Pored toga što je atraktivna u to doba, na mnogim mestima trava započinje godišnje odgonetanje zagonetke: Šta je sada najbolje učiniti da bi travnjak zaista bujao?

Proteklih nedelja mnogo čitalaca GARDENA biltena poslalo je svoja pitanja u vezi sa travnjacima. Hvala vam! Međutim, u okviru samog biltena u mogućnosti smo da odgovorimo na svega tri ili četiri pitanja. Iz tog razloga smo grupisali pitanja o travnjaku i dali odgovore u ovom dodatku o travnjacima. Budući da nije svako zainteresovan za sve, organizovali smo informacije po abecednom redu koristeći ključne reči. Pretražite oko dvadesetak ključnih reči da biste pronašli savet GARDENA stručnjaka – i uživajte u izvrsnoj sezoni travnjaka!

Danas, vaš GARDENA Bilten nudi odgovore na pitanja, počev od A za aerifikaciju do M za mahovinu na travnjacima. U drugom delu, koji će biti objavljen u Biltenu 25. marta, pronaći ćete informacije o vrstama travnjaka, busenovima, uklanjanju korova i o grabuljanju. Ovde vam nudimo prvi deo Posebnog dodatka o travnjacima!

Aerifikacija

Da, ovaj termin zaista postoji i rado ćemo vam objasniti šta znači! Odnosi se na ventilaciju korenja trave. Travnjaci su često zasejani na zemljištima koja nisu dovoljno peskovita, pa do korenja dolazi premalo vazduha, a za njih je neophodno da dišu. Usled toga, zemljište je previše čvrsto, a rast trave je usporen. Aerifkikacija, tj. dodavanje vazduha, može da bude od pomoći. Posebni uređaji za negu i uređivanje bašte koriste se za bušenje rupa na travnjaku. Ove rupe se zatim popunjavaju krupnim peskom da se ne bi formiralo blato. Na taj način površinska voda bolje otiče, a koren trave dobija više vazduha, što obezbeđuje bolji rast trave. Na malim travnjacima ispred kuće ili na problematičnim mestima (npr. na izrazito glinovitom zemljištu i/ili na lokacijama sa stajaćim vodama), travnjak može da se aerifikuje pomoću vila.

Mravi

Čujemo da su prava napast! Kada je reč o kućama, uglavnom ćete ih videti pored ploča od kojih je staza napravljena ili oko kamenja za gaženje po travnjacima – manje ih ima na sredini travnjaka. Mravi ne oštećuju sam travnjak, već obrazuju gomilice peska. Možete ih ukloniti sredstvom za uklanjanje mrava ili – ako je u pitanju manja površina – pomoću praška za pecivo koji se posipa po suvom vremenu. Imajte na umu da se veliki mravi koji nastanjuju drveće ne smeju ubijati jer su zaštićena vrsta. Mogu se pronaći u oblastima blizu šuma.

Kako olakšati posao?

Ukoliko planirate da zasadite travnjak, nemojte koristiti bilo koje seme. Sada postoji mešavina semena koja olakšava rad, čini rast ravnomernijim i utiče na to da trava raste oko tri puta sporije. To znači ređe košenje i skraćivanje.

Jame za drveće

One predstavljaju temu za raspravu. Lično, nisam pristalica toga da se drveće sadi na travnjacima jer su opala cvast i lišće iritantni, a travnjake je potrebno čistiti brže nego leje kako bi se sprečilo oštećenje trave. A ne volim ni da kosim oko njih. Zašto biste imali dodatne ivice travnjaka koje morate da održavate? Međutim, ako na travnjaku već postoji drveće, trebalo bi da napravite posebne jame kako bi korenje drveća dobijalo dovoljno vazduha. Posebno kada je reč o ilovastoj zemlji u kojoj korenje ima tendenciju da izbija na površinu. To znači da se u slučaju starijih stabala stalno dešava da kosilica udara u korenje. Kora će lako biti oštećena ako trava počne da se penje uz stablo. Stoga jama za stablo ima dve funkcije: pruža potrebnu udaljenost od kosilica i trimera i štiti korenje. Međutim, to ne funkcioniše ako zemljište gusto pokrijete travom da korenje ispod toga ne može da diše! Bolje je da bude rastresito i da se s vremena na vreme okopava.

Travnjaci sa cvećem

Pojedino cveće, kao što su veronike, bela detelina i bele rade, može se naći na našim travnjacima iako to ne želimo i uglavnom ih ostavljamo. Međutim, baštovani koji se odlučuju za livadsko seme trebalo bi da imaju na umu da u umnogome ograničavaju upotrebljivost parcele. Po cvetnim livadama ne bi trebalo da se gazi. Za sejanje se mogu koristiti najčešće dostupne mešavine semena. U njima se nalazi kombinacija raznih vrsta trava i bilja, uključujući različke i bulke – koji ne traju dugo – kao i cveće koje može da se prostorno raširi na duži vremenski period i da cveta. Tačno je da travnjake sa cvećem možete ređe kositi. Dovoljno je dva puta godišnje (jednom u junu i drugi put u oktobru). Međutim, kada ih kosite suočavate se sa velikom količinom trave i obično će vam biti potrebna kosa, motorna kosa ili kosilica sa srpastim nožem jer „obična“ mala kosilica neće obaviti posao. Pojedini baštovani travnjake sa cvećem kose samo jednom – u septembru. Čekaju da većina cvetnih vrsta ima zrelo semenje, što nije slučaj ako kosite u junu.

Kreč

Ljudi često zaboravljaju da svojim travnjacima dodaju kreč. Rast trave na travnjaku je obično ograničen ako je zemljište previše kiselo, kao što je to slučaj sa travom poznatom kao vijuk. Idealna pH vrednost za travnjake je blago kisela – između 5,5 i 6,5. Godišnje je dovoljno oko 50 do 60 grama poljoprivrednog kreča po kvadratnom metru da bi se održali nivoi kreča. Peskovita zemljišta je obično potrebno češće posipati krečom u odnosu na glinovita zemljišta koja bolje vezuju kreč. Ako možete sami da utvrdite pH vrednost travnjaka pomoću sonde za zemljište, dodajte 60 grama kreča po kvadratnom metru da biste uvećali pH vrednost za 0,5. Primer: Ustanovili ste da je pH vrednost 4 i želite da je povećate na 6; potrebno je 4 x 60 grama kreča po kvadratnom metru – oko 240 grama. Dakle, džak od 25 kg je dovoljan za čak 100 kvadratnih metara travnjaka.

Đubrenje

Kada isečene biljke odložite na gomilu đubriva, počeće neprijatno da mirišu. To se dešava ako isečene biljke postavite u debelim slojevima na đubrivo. Da biste sprečili pojavu neprijatnog mirisa, koristite tanke slojeve isečene trave koji nisu deblji od 10 cm. Potom ih pomešajte sa slojevima veoma suvih biljaka namenjenih za đubrenje (npr. osušene stabljike isečene na jesen ili tanke grančice sa drveća). Na ovaj način dobijate mešavinu suvih biljaka namenjenih đubrenju, bogatih ugljenikom i onih vlažnijih, bogatih azotom – što doprinosi najboljim uslovima za truljenje. To je posebno tačno ako su materije koje se koriste za đubrenje – kako je prikazano u ovom primeru – dobro provetrene u slojevima. Anaerobni uslovi nisu prisutni – što znači da neće biti neprijatnih gasova i mirisa.

Kosilice sa funkcijom malčiranja

Da, one olakšavaju košenje travnjaka jer usitnjavaju isečenu travu na veoma sitne delove koji potom padaju na zemlju između vlati, gde istrule, čime se obezbeđuju hranljive materije travi. Međutim, morate znati da je za to potrebna zaista dobra osnova za travnjak i zdrava, lepo odgajena trava. Ovaj sistem ne funkcioniše toliko dobro na problematičnim zemljištima (koja su suviše kompaktna ili suviše vlažna). U ovakvim slučajevima, isečeni delovi ostaju predugo između vlati u vidu sloja koji sprečava prohodnost đubriva, sprečava dolazak svetlosti do vlati i pospešuje rast mahovine. Dakle: Koristite kosilicu koja ima funkciju malčiranja, ali bar jednom upotrebite i alatku za rastresanje zemlje ili čak češće ukoliko je to potrebno.

Sejanje novog semena

Odložite sadnju semenja dok temperatura zemljišta ne bude oko 14 stepeni. Seme će onda brže proklijati i mlade biljke će brže rasti. U zavisnosti od semena koje se koristi, dovoljno je oko 30 do 40 grama po kvadratnom metru. Ako nemate dovoljno iskustva u posipanju đubriva i ne možete da se oslonite na osećaj da biste ga ravnomerno rasporedili, koristite rasipač za đubrivo koji ima opciju podešavanja kako bi se obezbedilo ravnomerno sejanje. Nemojte zaboraviti da posle toga utabate seme! Ako želite ili morate da zalivate seme oko dve nedelje pre klijanja zbog izuzetno suvog vremena, uradite to pažljivo da ih ne biste sprali sa površine – za to je potrebno dosta pažnje, pogotovo na nagibima. Ljudi često pitaju kada je najbolje kositi prvi put. Sačekajte tri do četiri nedelje i onda kosite samo ako je trava počela da se zeleni, kada su vlati visine oko osam centimetara. Pokosite je na oko pet centimetara visine; kada travu budete kosili treći ili četvrti put i kada bude bila gušća, moći ćete postepeno da je kosite do tri centimetra visine.

Comments