Kolačiće koristimo da bismo poboljšali vaše iskustvo na našoj veb-lokaciji. Ako nastavite da pregledate ovu veb-lokaciju, prihvatate naše korišćenje kolačića. Saznajte više tako što ćete pročitati Kolačići

Poseban dodatak o travnjacima - drugi deo

I u ovom članku se bavimo vašim pitanjima o travnjacima. Pročitajte zanimljive informacije o različitim vrstama travnjaka i o plevljenju korova i grabuljanju.

Vrste travnjaka
U pravu ste – zaista postoje različite vrste travnjaka. Međutim, budući da smo mi baštovani, koristimo termine na različite načine: Govorimo o „vrstama trave“ kada govorimo o različitim sortama trave u mešavini semena (normalna mešavina semena), npr. sorte vijka ili ljulja. A kada govorimo o „vrstama travnjaka“ mislimo na dekorativne, svakodnevne, travnate površine terena za sport ili na druge vrste travnjaka – budući da svi imaju različitu namenu. Na primer, dekorativni travnjak nije otporan na oštećenja u kućnom dvorištu kao što je to svakodnevni travnjak, koji je pogodniji za dečje igre (često se i naziva „travnjak za igranje“). Međutim, ovaj tip travnjaka nije pogodan za fudbalski stadion jer na trava na terenu trpi mnogo veća oštećenja. Za fudbalske terene je potrebna je odgovarajuća trava. Mešavina semena detaljnije određuje vrstu travnjaka. Konačno, za svaku vrstu travnjaka postoji odgovarajuća mešavina semena.

Zalivanje travnjaka
Tradicionalno, trava se najčešće zaliva pomoću prskalica. Ako se to radi tokom dana, određena količina vode će ispariti umesto da bude iskorišćena. Upravo zbog toga se pojavljuje sve više inteligentnih i efikasnijih sistema koji štede vodu. Najelegantnije rešenje – koje manje-više predstavlja standard za profesionalne baštovane – pojavljuje se u obliku rotacionih rasprskivača. U današnje vreme je moguće sresti odlične baštovane koji se bave uređenjem i pejzažom bašta i koji su stručnjaci za postavljanje ovih vrsta rasprskivača. Ulaganjem u ovakav sistem bićete zadovoljni duži niz godina jer on omogućava vlasnicima bašta da zalivaju travnjake pritiskom na dugme ili uz pomoć programatora. Međutim, oni koji više vole tradicionalne prskalice mogu pronaći razne vrste u specijalizovanim prodavnicama i moguće ih je precizno podesiti tako da odgovaraju obliku i veličini travnjaka. Dobićete odličan rezultat – biće zalivena samo trava, a ne pola bašte. Prema mišljenju agronoma, najbolje vreme za zalivanje je rano ujutru, između 3:00 i 6:00. Nema potrebe da ustajete rano da biste to uradili – upotrebite tajmer ili programator.

Đubrenje travnjaka
Prilikom košenja trave uklanjate i hranljive materije sa travnjaka: Po svakom kilogramu pokošene trave uklonite oko 30 grama azota, 20 grama kalijuma i 10 grama fosfora. Morate ih nadoknaditi. Dekorativnim travnjacima je potrebno nešto manje đubriva u odnosu na travnjake po kojima se gazi ili koji trpe oštećenja. Travnjaci se obično đubre na svakih četiri do pet nedelja, od marta/aprila, završno sa poslednjim jesenjim đubrenjem, koje je deo priprema za zimu i vrši se početkom/sredinom septembra. Međutim,razlike su uočljive sada kada je na tržištu moguće pronaći dugotrajna đubriva za travnjake i posebna jesenja đubriva. Kao što smo već istakli, morate obratiti posebnu pažnju na informacije proizvođača koje se nalaze na pakovanju đubriva. Na taj način ćete dobiti odgovor na pitanje o tome da li bi trebalo da koristite kompozitno đubrivo ili đubrivo za travnjake. Pogledajte odnos mešavine kompozitnog đubriva – azot: fosfor: kalijum. Idealan odnos za travnjake je: 10:3:3-5.

Zamene za travu
Da, travu možete zameniti na određenim mestima – ako ceo travnjak posmatrate kao ravnu, zelenu „strukturu“. Na mestima na kojima trava slabo raste, kao i na mestima koja se ne koriste previše, možete koristiti grmlje umesto trave. Pojedine vrste dosta dobro trpe povremeno gaženje, zbog čega su čest izbor za zamenu trave. Među njima se posebno izdvajaju planinsko zlatni jastučac i leptinela, kamenika, rimska kamilica, irska mahovina i plavi sjaj. Morate biti pažljivi kada je reč o plavom sjaju jer ima bodljikave plodove, koji mogu biti nezgodni za bosonoge. Gorenavedene biljke se preporučuju za sunčane oblasti. U oblastima koje su u hladu, najbolje je koristiti šumske površine ili jagode koje ne rađaju (ali ne sortu Waldsteinia ternata, jer ne raste dovoljno ravno). U oblastima koje su u hladu i u kojima zelenilo može biti na nešto većoj visini mogu se naći skakavica (tiarella), hibrid memezija i geranijum - inteligentne zelene biljke sa lepim cvetovima.

Travnate ploče
Travnate ploče se koriste, na primer, za parking ili kao prilaz umesto kamenih ploča. Ipak imajte na umu da te ploče nisu zgodna podloga za hodanje u visokim potpeticama, posebno prilikom izlaženja iz automobila ili ulaska u njega. Još nešto: Prilikom postavljanja ploča proverite da li su blokovi za popločavanje dovoljno napunjeni zemljom i postarajte se da nakon sabijanja zemljišta do vrha blokova ostane oko dva centimetra prostora kako bi vlati imale gde da izrastu. Blokovi za popločavanje koji su ispunjeni skroz do vrha su zgodniji za hodanje, ali cipele, gume automobila i kosilice oštećuju busenje, pa površina koja bi trebalo da bude zelena vremenom postaje izgažena i braon boje. 

Ivice travnjaka
Ivice travnjaka mogu biti prilično neuredne, ali postoje razni načini da uštedite barem malo vremena. Ako ništa ne preduzmete po pitanju ivica travnjaka, sorte trave koje vise proširiće se na okolne leje, što predstavlja dodatni posao. Ako se prilikom oblikovanja ivica travnjaka odlučite za kamenje, najbolje bi bilo da ih postavite u malter. Kada kosilica pređe preko njih, neće se tako lako pomerati, dok trava koja visi ne može da se progura kroz prostor između kamenja. U suprotnom, jedna od najzgodnijih opcija za održavanje ivica travnjaka je upotreba baterijskih makaza za oblikovanje ivica koje imaju dugu dršku. To znači da ne morate da satima da čučite da biste uradili ovaj zamarajući posao.

Obnova travnjaka
Ukoliko se nakon zime na vašem travnjaku nalaze rupe, to se najčešće dešava jer se po njemu gazilo dok je bio prekriven mrazom, ledom i snegom. Čak i pretrčavanje preko travnjaka može da dovede do stvaranja braon mrlja na zgaženim mestima. Male tragove dečijih stopa obično možete ukloniti grabuljanjem. Praznine će brzo biti popunjene novim rastinjem, a ako je potrebno možete jednostavno posejati više semena trave na tim mestima. Veće braon komade možete izrezati ravnim ašovom, rastresti zemlju i presaditi busenje. Za ovo se obično ne isplati kupiti veštačku travu. Jednostavno uzmite nekoliko kvadratnih centimetara trave od ivice, gde se neće primetiti. Zahtevnije presađivanje trave – ili čak ponovno sejanje – može biti neophodno ukoliko imate problem sa korovom (pogledajte odeljak koji se na to odnosi).

Kišne gliste u travnjacima
Poštovani čitaoče GARDENA Biltena, u pravu ste kada kažete da brazde koje gliste ostavljaju za sobom na vašem travnjaku predstavljaju problem. Međutim, to je cena koju morate da platite u zamenu za to što gliste rade svoj posao – održavaju baštensko zemljište zdravim. Ne postoje sredstva koja dokazano drže gliste podalje od travnjaka. Jedina opcija je intenzivno zalivanje travnjaka, čime životinjice isterujete na površinu, odakle ih možete pokupiti. Potom ih možete premestiti u povrtnjak. Ali ko želi da se muči? I koliko je to uspešna metoda na duži period? Ova metoda funkcioniše samo ako je sprovedete u pravo vreme – pre njihove sezone parenja i polaganja larvi u junu.

Veštačka trava
Sve me više oduševljava veštačka trava – iako je skupa, zaista ima svoje prednosti. Posebno kada je reč o manjim kućnim travnjacima, ali i u slučaju travnatih površina na sportskim terenima, veštačka trava rešava probleme za svega nekoliko minuta. Sve što je potrebno je da poravnate površinski sloj, odmotate trake trave i postavite ih jednu uz drugu. Možete odmah da gazite po njoj, a nakon dve nedelje, koliko je potrebno da se korenje primi, ona je otporna na oštećenja. Veštačka trava produžava sezonu postavljanja travnjaka: Možete da počnete ranije na proleće jer ne morate da čekate temperaturu potrebnu za sejanje. Uz to, travu možete postaviti kasnije na jesen kada temperature padnu ispod vrednosti koje su potrebne za sejanje.

Travnjak kome ne smeta hlad
Zaboravite na to! Bez obzira na priče koje čujete, ne postoji nijedan travnjak kome ne smeta hlad. Svakoj vrsti trave je potrebno sunce. Postoji svega nekoliko sorti trave koje imaju šire listove i zato su nešto podobnije za rast na mestima sa manje sunčeve svetlosti. Međutim, ako hlad postane veći, ni te sorte trave neće rasti na odgovarajući način. U velikim hladovinama, mahovina će potisnuti travu. Stoga, da ponovimo: zaboravite na travnjake kojima ne smeta hlad – bez obzira na ono što piše na pakovanju!

Skraćivanje
Nakon što zasadite sveže seme, skratite travu kada vlati dostignu visinu od oko osam centimetara. Pokosite je na oko pet centimetara visine; kada travu budete kosili treći ili četvrti put i kada bude bila gušća moći ćete postepeno da je kosite do tri centimetra visine. Nikakve koristi nemate od toga da pustite da trava dugo izrasta i da je potom odmah skratite. Potrebno je da vlati imaju određenu dužinu kako bi fotosinteza bila moguća, pa je to osnovni razlog zašto je treba skraćivati češće i pomalo, a ne sve odjednom. Za svako skraćivanje postoji zlatno pravilo – vlati se skraćuju za polovinu do dve trećine, do 2,5-3 centimetra. Samo travnjaci koji se nalaze na mestima sa manje sunčeve svetlosti mogu imati veću dužinu vlati, a standardna trava bi trebalo da ima dužinu vlati od oko pet centimetara.

Tehnika skraćivanja
Zaista postoji idealna tehnika skraćivanja. Delimično smo se pozabavili ovom tematikom u odeljku sa informacijama o dužini skraćivanja: Bolje je pomalo i češće nego sve odjednom. Promenite smer košenja prilikom svakog košenja. U suprotnom, gnječićete vlat uvek u jednom smeru, a to će dovesti do toga da se trava brže osuši. Ako obično travu kosite nadesno, promenite smer i kosite nalevo. Povremeno bi trebalo da kosite dijagonalno, menjajući strane. Ukoliko želite da napravite trake, poput onih na stadionima, na primer, potrebna vam je kosilica koja sa zadnje strane ima valjak. Valjak može da poravna travu u jednom smeru, pri čemu dolazi do izražaja svetla, sjajna, donja strana trave. Uz pomoć ove tehnike možete da napravite trake, kvadrate ili krugove na svom travnjaku.

Uklanjanje korova
Možete koristiti različite tehnike. Manji korov, kao što su veronike i bela detelina, možete ukloniti ručnom alatkom za rastresanje zemlje. Radite to često da biste omeli i sprečili njihov rast dok se ne osuše. Za veće oblasti najbolje je da nekoliko puta upotrebite veću alatku za rastresanje zemlje. Ostale vrste korova, kao što je maslačak ili bele rade, mogu da se uklone plevilicom ili starim kuhinjskim nožem. Ako ste uporni, veliki deo korova iz bašte možete ukloniti mehaničkim sredstvima. Ukoliko ste baš zabrinuti, možete da koristite herbicid za uklanjanje korova na travnjaku. Ako je korov prekrio travnjak, to znači da korova ima više nego semena trave jer su uslovi bili povoljniji za njegov rast. U tom slučaju imate veliki problem sa travnjakom. Zemljište može biti kompaktno (to se vidi na osnovu prisustva obične bokvice), masno i vlažno (bele rade i maslačci), siromašno (bela detelina) ili prekiselo (mahovina). To bi trebalo da vas navede da razmislite o potpunom uklanjanju ovih oblasti, stvaranju strukture zemljišta koja više odgovara travnjacima i ponovnom sejanju u celoj oblasti ili o prekrivanju veštačkom travom. Međutim, savetujemo vam da potražite pomoć baštovana koji se bavi uređenjem bašta jer je teško stručno proceniti površinu bez detaljnog proučavanja. Savet: Posebno kada se radi o ozbiljnim slučajevima i većim travnjacima, nemojte tražiti pomoć od bilo kog stručnjaka za uređenje bašta. Izaberite nekoga ko ima iskustvo u postavljanju travnjaka – kao što je to stručnjak za golf terene – a ne nekoga ko samo zna kako da napravi zid od prirodnog kamena i jezerca za plivanje. 

Poljski miševi
Kada se otarasite dosadnih krtica, njihovo mesto često zauzmu poljski miševi. Poljski miševi se probijaju kroz baštu grizući sve pred sobom, ne zaustavlja ih ni povrće, ni lukovice, pa čak ni korenje drveća. Bez obzira na to koliko ljupko izgledaju, jedino što pomaže kada su oni u pitanju su zamke. Ako želite, možete koristiti one koje nisu smrtonosne. Lako je prepoznati koja vrsta životinje vam je kopala po bašti Krtice kopaju širok, ovalan, unakrsan odeljak (prebacuju zemlju preko obe strane tela), a poljski miševi prave vertikalni, ovalni oblik (guraju zemlju unazad ispod svojih tela). 

Grabuljanje
Grabuljanje je odlično jer vam omogućava da dobro očistite travu jednom, dva puta ili tri puta godišnje. Uklanjanje suve trave sa travnjaka vraća cirkulaciju vazduha i svetla u niže slojeve trave, oživljavajući vlati na taj način. Đubrivo ponovo može da prodre skroz do korenja i ne podstiče mahovinu i bakterije koje ubrzavaju truljenje u suvoj travi u središnjem suvom sloju. To je izrazito korisno u borbi protiv korova. Grabuljanje možete obaviti prvi put u martu, potom sredinom/krajem maja i treći put početkom septembra. Svaki put kada grabuljate, kao i kod košenja, promenite smer iz kog prilazite vlati i povremeno radite dijagonalno – kao što je objašnjeno u okviru informacija o najboljim tehnikama skraćivanja. Nakon grabuljanja, dodajte kreč i đubrivo i ponovo posejte seme da biste popunili praznine ako je to potrebno. Najbolje je sprovesti aerifikaciju nakon grabuljanja.

Comments