Kolačiće koristimo da bismo poboljšali vaše iskustvo na našoj veb-lokaciji. Ako nastavite da pregledate ovu veb-lokaciju, prihvatate naše korišćenje kolačića. Saznajte više tako što ćete pročitati Kolačići

Odgovarajuća mikroklima je presudna za lepu baštu

Bez obzira da li je vaša bašta okrenuta ka jugu, da li je na padini ili u hladu, specifični klimatski uslovi u njoj će vam pomoći da dobijete najbolje moguće rezultate sadnje.

Kako mogu da utičem na mikroklimu moje bašte?

Svaka bašta je jedinstvena zbog toga što će svaki baštovan pronaći različite klimatske oblasti u svojoj bašti, često sa značajnim razlikama između delova bašte. Pogledajte okolo i proverite koji su delovi bašte direktno izloženi suncu, a koji su u hladu; koja su najtoplija i najhladnija područja; gde najjače duva vetar, a koji delovi su zaštićeni. Svaka mikroklima omogućava jedinstveno uređenje i ispoljavanje kreativnosti pružajući mogućnost iskorišćavanja lokacije na najbolji mogući način, uz prevazilaženje nedostataka mudrim izborom biljaka i brigom o njima. Jednostavni elementi uređenja kao što su brdašca, letnjikovci, žive ograde i drveće mogu da pruže zaštitu od vetra ako su na pravom mestu, kao i da stvore hlad koji može da doprinese blažoj promeni temperature. Puzavice na fasadama pružaju toplotnu izolaciju i pogodne su kao paravani i zaštita od vetra. Čak i veštačko jezerce menja mikroklimu bašte, jer je temperatura u blizini vode najmanje dva stepena niža.

Kako da iskoristim mikroklimu na najbolji način?

Drveće i žbunje ulepšavaju svaku baštu i daju joj karakter. Sadnja ispod drveta ponekad predstavlja pravi izazov. Da biste sprečili da lepo žbunje i biljni prekrivač tla ostanu neprimećeni u senci, uzmite u obzir posebne uslove koji vladaju u suvom i vlažnom hladu. Ako gusti sloj opalog lišća štiti od kiše, razne biljke koje rastu nisko uz zemlju kao što su bršljan, valdštajnija ili dafnija uspevaju izuzetno dobro. Kombinacije žbunja, kao što su naprstak i hosta, štitaste paprati i ukrasne trave izgledaju veoma privlačno u „vlažnom hladu“. Međutim, šta uraditi sa osunčanim mestima koja su zaštićena od vetra, recimo poput onih pored zidova koji su okrenuti ka jugu? Najpre se pobrinite da tlo zadržava dovoljno vlage da bi biljke kao što su lavanda, divizma i kotrljan, kojima odgovaraju suva mesta, mogle da bujaju. Međutim, na mestima na kojima duva hladni povetarac dobro će uspevati vrste kojima ne smeta vetar, kao što su hajdučka trava, grab ili različak.

Comments