Kolačiće koristimo da bismo poboljšali vaše iskustvo na našoj veb-lokaciji. Ako nastavite da pregledate ovu veb-lokaciju, prihvatate naše korišćenje kolačića. Saznajte više tako što ćete pročitati Kolačići

Nešto je procvetalo!

Ako je cveće u lejama već procvetalo, uz malo truda u pravo vreme može postati još lepše. Neka lepota cveća traje što je duže moguće a cvetovi neka se ponovo pojave što pre. Ovde ćemo objasniti šta je potrebno odmah da uradite sa vašim lejama sa žbunjem i cvećem!

Zanimljive informacije o tome kako da vodite računa o svojim lejama sa žbunjem i cvećem

Neverovatno! Još ima ljudi koji vole cveće, ali kažu: „Ne bavim se više cvećem, zahteva suviše posla“. U redu, slažemo se s tim da se oko cveća treba potruditi. Ali tako je lako brinuti se o cvetnim lejama, naročito o lejama sa žbunjem, da me začuđuje tvrdnja baštovana da oko njih stalno mora nešto da se radi.

Hajde da uporedimo leju sa žbunjem i travnjak: Travnjak treba da se kosi svakih deset dana od sredine marta do sredine oktobra, što je šest meseci, a na kraju kad se sabere ispada 18 do 20 puta. Košenje može trajati od pola sata do dva sata u zavisnosti od veličine travnjaka, tako da je to ukupno 10 do 40 sati, ako izuzmemo dodatni posao, kao što je đubrenje ili rastresanje zemlje. Ovo znači da za brigu o travnjaku treba izdvojiti najmanje jednu radnu nedelju godišnje.

Cvetne leje sa sezonskim cvećem i žbunjem ne zahtevaju previše uloženog vremena. Ako su biljke zasađene na odgovarajućoj lokaciji (zbog čega će rasti snažno) i ako su postavljene „u grupama“, onda je lako brinuti se o njima. „U grupama“ znači da se lišće susednih biljaka dodiruje (za žbunje, to se odnosi na drugu godinu rasta najranije). Senka koja tako nastaje sprečava rast korova i vlaga iz zemljišta isparava sporije.

Na cvetne leje se sada drugačije gleda zahvaljujući ovakvom poređenju, te briga o njima ne izgleda više toliko naporna. Sama ideja o stvaranju mora cveća u vašoj bašti izgleda privlačnija. Samo napred! Mi ćemo vam pomoći!

Kako da olakšate zalivanje

Žbunje raste u prirodnom okruženju koje je vlažno ili zaista suvo. Za vašu baštu to znači: ako za leju izaberete odgovarajuće žbunje, ono će rasti i bez zalivanja, osim tokom loših vremenskih prilika, kada će biljkama biti potrebna pomoć. Zbog toga je izbor biljaka i način sadnje odlučujući, a kao što je već pomenuto, ključni izraz je „u grupama“. 

Kako biste olakšali zalivanje, malčirajte leje sa biljkama usitnjenom korom drveta ili šljunkom, u zavisnosti od toga kako želite da bašta izgleda. Pored toga, automatski sistem zalivanja je prikladan način da sebi olakšate brigu oko bašte. 

Ako je zalivanje ipak potrebno, automatski sistem je najbolji način: biljke zalivajte tek kada počnu da venu, tada je situacija ozbiljna. Do tog trenutka, priroda može da vodi računa o sebi. To se odnosi na period kada su biljke zrele, ali nisu u fazi rasta koja može trajati i do godinu dana. Umesto da nosite kofe sa vodom okolo, lakše je da cveće zalivate pomoću cevi i sistema za zalivanje, kako biste imali bolji pristup lejama i biljkama. 

Cveće je najbolje zalivati ujutro. Ako ne tada, onda predveče. Predveče nije najbolje vreme za zalivanje jer nije dobro da biljke provedu noć natopljene vodom, jer bi to moglo da prouzrokuje pojavu gljivica. Opšte pravilo zalivanja je da treba izbegavati natapanje listova i naročito cvetova vodom, upravo iz tog razloga. Zalivanje je dozvoljeno tokom dana samo ako su u pitanju hitni slučajevi, i to mlakom vodom. Zalivanje toplih biljaka hladnom vodom iz česme dovodi do hlađenja korenja baš onda kada želite da napreduju najbolje. Količina vode: više vode ne tako često je bolje nego manje vode a češće. Da razjasnimo: zalivanje treba da je temeljno i ciljano, što znači oko 10 litara vode po kvadratnom metru. 

Savet: Ako koristite kišnicu, nećete morati da plaćate vodu i odgovarajuću količinu otpadnih voda. Kišnica takođe ume da bude obilna. Na primer, ako u vašem kraju godišnje padne 700–800 milimetara kiše, to je 700–800 litara po kvadratnom metru. To lako može da bude dovoljna količina besplatne vode po placu i godini!

Đubrenje baštenskog cveća uopšte nije komplikovano!

Najvažnija pravila za ispravno đubrenje bašte nalaze se u specijalnom izdanju GARDENA biltena o đubrenju. Sada bismo samo želeli da to ponovimo:

U baštama sa žbunjem đubrenje uglavnom zavisi od količine lišća i cveća koje se oformi od biljaka. Đubrim povremeno samo žbunje na stenovitom zemljištu sa malo rožnog brašna ili sa kompostom (ne više od litre po kvadratnom metru). Bujnom žbunju u lejama može da se doda 50 grama kombinovanog đubriva po kvadratnom metru u proleće (oko marta/aprila). Ili možete da dodate oko 3 litra komposta po kvadratnom metru. Manjem žbunju je dovoljno 30 grama ili 1.5 litra. Sredinom juna možete još jednom da nanesete malo manju količinu.

Slična pravila se odnose na cvetne leje sa jednogodišnjim i dvogodišnjim letnjim cvećem. Međutim, kako ove biljke treba da oforme dosta cvetova i lišća u samo nekoliko nedelja, očigledno je da morate da obratite pažnju na đubrenje. Pored đubrenja takvih biljaka sa 50 grama kombinovanog đubriva (đubrivo za biljke koje cvetaju) po kvadratnom metru prilikom sađenja, dodajte ga i drugi put krajem juna (40 grama ili 1.5 do 2 litre komposta) i treći put početkom avgusta (40 grama ili 1.5 do 2 litre komposta). Đubrenje je najbolje obaviti za vreme vlažnih i oblačnih dana. Takođe se može se izvršiti u vreme zalivanja biljaka. Ne zaboravite da odmah potom izgrabuljate đubrivo, čak i ako koristite kompost.

Podupirači u lejama sa žbunjem - ali kako?

Ako je žbunje u lejama ili pojedinačno dostiglo kritičnu veličinu, vetar i kiša mogu lako da ga razbaruše, saviju i na kraju slome. Prelepo žbunje u lejama možete obuzdati pomoću prstenova za žbunje koje bi trebalo dobro pričvrstiti pre nego što vam uopšte zatrebaju. Biljke uvek lepše izgledaju kada ih ograničite prstenom, nego kada ih podvežete kudeljom ili kanapima. Osim toga, ove vezice treba da budu spojene tako da se obavijaju oko dve suprotne grane žbuna, jer u suprotnom povezane niti mogu isuviše lako skliznuti niz stablo na zemlju. Zanimljive ideje koje možete da isprobate sami: Napravite prsten ili venac od ogoljene grane vrbe i pričvrstite ga za motku. Sada imate podupirač za žbunje klasičnog, seoskog izgleda, koji je pri tom napravljen u kućnoj varijanti. Ako želite da vam stvari imaju još više taj rustični izgled, ili ako želite da se približite prirodi: Uzmite grane lešnika dužine jednog metra, postavite tri, četiri ili pet direktno oko žbuna i savijte vrhove iznad samog žbuna tako da možete da ih umetnete u rupu koju ste prethodno iskopali ašovom. Rupu možete zatvoriti kada umetnete vrhove. Ako se grane isuviše teško savijaju, jednostavno ih slomite. Žbunje će uskoro početi da raste kroz ovaj udoban i ekološki okvir za žbunje sačinjen od grana, koje će mu pružati potporu.

Šta je sa korovom? I sa bazgom?

Samo nekoliko korova može da raste u leji sa žbunjem ukoliko je ono zasađeno dovoljno blizu jedno drugog i ako je tlo po potrebi malčirano. U slučaju da se korov ipak pojavi, uvek možete okopati zemlju oko žbunja. Ali budite pažljivi: neke vrste žbunja, kao što je hosta na primer, imaju korenje koje se nalazi veoma blizu površini zemlje, pa ga okopavanjem možete uništiti.

Bazga se javlja kao čest problem u lejama sa žbunjem i brzo se širi svuda. Uklanjanje može biti jako naporno. Kada bazgu iskopate, mali delovi korena gotovo uvek ostanu u zemlji, da bi iznova izrasli i oformili nove jedinke.

Ranije je u većini slučajeva bilo neophodno da se bazga u potpunosti ukloni, a zatim da se leja ponovo napuni zemljom. Neudorff je proizveo novi biološki herbicid koji predstavlja kraj bazge (Finalsan GF GierschFrei). Ako nanesete proizvod na pojedinačne listove bazge, ubrzo ćete primetili kako nestaje u roku od nekoliko sati.

Da li žbunje mora da se orezuje?

U letnjoj bašti nema potrebe za orezivanjem. Kako biste izbegli nastajanje semena i samostalno sejanje, odrežite cvetove. Žavornjak, jedić, žalfija, macina trava i ivančica bolje rastu ukoliko im u ranoj fazi uklonite čitav cvet, tako da se regenerišu i ponovo procvetaju najkasnije do jeseni. Žbunje, kao što je klerodendron, koje se povlači tokom leta i suši kada je vreme za to, ja dozvolim da se povuče pre nego što uklonim sasušene cvetove, čak i ako ne izgledaju lepo dok se suše. Ako ostavite biljke da same odbace listove, zapravo ćete ih ojačati dok ulaze u fazu mirovanja.

Za još veća zadovoljstva u bašti: Razdvojite vaše žbunje

Kasno u leto (najranije početkom septembra, u zavisnosti od vremenskih prilika) možete razdvojiti razno žbunje, a naročito perunike ili ivančice, kako bi se obnovile. Samo višegodišnje žbunje, kao što je božur, bolje je ostaviti godinama na istom mestu.

Vreme za razdvajanje žbunja je ujedno i vreme za poklanjanje: Prijateljima koji vole cveće poklonite žbunje koje ne planirate da zadržite. Pored toga što će se povećati raznolikost žbunja u baštama drugih ljudi, time ćete svakoga obradovati i učvrstiti prijateljstva.

Kako da vaše letnje cveće cveta još bolje

Ukoliko se redovno pridržavate uputstava o đubrenju i zalivanju cvetnih leja sa jednogodišnjim letnjim cvećem, najvažniji deo ste već obavili, jer je kontinuirano snabdevanje vodom naročito značajno za postojane cvetove. Kod vrsta koje ne podnose kiselost baš najbolje i zahtevaju dosta gvožđa, kao što su petunije, hebe, kabane i plave tratinčice, mogu se pojaviti simptomi nedostatka gvožđa (žuto lišće, vene listova koje su pri korenu zelene). To se uglavnom dešava kada je zemljište kiselo ili se upotrebljava tvrda voda. Biljke treba da tretirate odgovarajućim preparatima koji u sebi sadrže gvožđe prateći uputstva stručnih dobavljača.

U avgustu neke biljke mogu procvetati (npr. Scaevola aemula ili starije sorte petunije), dok druge mogu potpuno nestati (lobelija ili žalfija) dok se ne vratite sa odmora. Uvele biljke je najbolje ukloniti iz leje. Nastale praznine najbolje je ispuniti livadskim biljkama, travom i žbunjem, kako bi se atmosfera kasnog leta pretvorila u pravi osećaj jeseni. Pored toga, kada je reč o letnjem cveću, naročito fuksijama, lantanama, zdravcima, nemezijama, dijascijama, abutilonima i dvozupcima, ne dozvolite im da se usemene, jer im to gasi hormone i samim tim slabije cvetaju.

Uverite se da ćete ih imati svake godine: Dvogodišnje biljke

Zapamtite da dvogodišnje biljke treba rano posejati, kako bi sledeće godine krasile vašu baštu. U njih spadaju topkaranfil, morač, digitalis, lisičina, ljubičasta i obična divizma, silimarin i neke sorte gencijana.

Za predstojeću godinu takođe treba da posejete dan i noć i rogate sitnocvetne ljubičice. Ne zaboravite da upotpunite cvetnu baštu sa belim radama i nezaboravcima.

Ukrasno i jestivo cveće

Ako gajite ukrasno povrće kao što je lisnata blitva i biljke kao što je kiseljak, ne zaboravite da ih uberete. Nežni listovi ovih biljaka su odlični za upotrebu u kuhinji, a gore navedeni primeri su kulinarski specijaliteti koje uvek možete ubrati. Ako se oforme peteljke cveta, uklonite ih čim se pojave. Druge cvetove možete doneti pravo iz bašte u kuhinju. U dnevni ljiljan (Hemerocallis) i u cvet tikvice možete da umotate neki nadev, a nema boljeg od pileće salate. U zavisnosti od sorte, dnevni ljiljani imaju različite ukuse. Za jelo su dobri plameni ljiljan („Crimson Pirate“), „French Lingerie“, limun žuti ljiljan i dnevni žuti ljiljan. Cvetovi dnevnog ljiljana i dalije, uz cvetove boražine i nevena, služe kao odličan dodatak za bolji izgled i ukus letnjih salata. Ja više volim ukus svetlih cvetova dalije od tamnih, koji su, u zavisnosti od sorte, obično isuviše gorki za mene. Uberite cvet dalije i probajte ga. Ukus je sličan ukusu zelene salate, samo malo jači.

Comments