Kolačiće koristimo da bismo poboljšali vaše iskustvo na našoj veb-lokaciji. Ako nastavite da pregledate ovu veb-lokaciju, prihvatate naše korišćenje kolačića. Saznajte više tako što ćete pročitati Kolačići

Kukureci

Većina bašta izgleda sumorno i prazno tokom hladnih, zimskih meseci. Lepe, zelene travnjake je pokrio snežni prekrivač a od cveća jarkih boja i žbunova ostalo je samo nekoliko praznih leja i golih grana. Međutim, ne morate biti bez divnog cveća tokom ovog godišnjeg doba. Kukureci, poznati i kao Božićne ruže, predstavljaju divno osveženje u usnuloj bašti. Pošto su naviknuti na niske temperature, oni cvetaju od decembra do marta i predstavljaju prijatan kontrast u belom baštenskom pejzažu.

Poreklo

Kukureci potiču iz planinskih regija, gde se obično nalaze na visinama do 1900 metara i spadaju u zaštićene vrste. Njihovo prirodno stanište se proteže od istočnih Alpa, preko Nemačke (prvenstveno Bavarske), Austrije, Švajcarske i Italije, do severnog dela Balkana.

Božićne ruže (helleborus niger) su karakteristične po svojim belim ili ponekad svetloružičastim cvetovima u obliku tacne. Svilenkasta površina cvetova i karakteristično crn koren predstavljaju nepogrešiv pokazatelj po kome ih je lako prepoznati. Mogu da porastu do visine od 10 do 30 cm. Svih 15 vrsta je izrazito otporno i lako za održavanje. Ne pripadaju rodu ruža, iako njihov naziv može pogrešno da navede na takav zaključak, već porodici ljutića.

Doslovan prevod termina „hellebore“ bi bio „smrtonosna hrana“. Ovo ime nije izabrano slučajno jer su kukureci zaista otrovni. To znači da bi posle dodirivanja ovih biljaka trebalo da operete ruke – a još bolje rešenje je da nosite rukavice kada ih dodirujete. Međutim, nema potrebe da brinete kada su kućni ljubimci u pitanju jer ova biljka obično nema štetno dejstvo po njih, osim u slučaju ako pojedu njen otrovan koren. Zbog svog otrovnog dejstva, kukureci su u stara vremena korišćeni kao lekovito bilje za lečenje nervnih i duševnih poremećaja. U ta vremena su se koristili čak i kao hemijsko oružje protiv neprijatelja. Uglavnom u seoskim krajevima, kukureci su korišćeni za predviđanje vremena za predstojeću godinu. Ekstrakt iz korena kukureka se koristio i za proizvodnju burmuta i praha koji izaziva kijanje. Zbog svega toga u nemačkom jeziku postoji još jedan naziv za ovu biljku: „Schwarze Nieswurz“, što doslovno znači „crni koren koji izaziva kijanje“. Pošto kukureci cvetaju zimi i prkose ledu i snegu, uvek su bili simbol nade.

Saveti za sadnju

Najbolje mesto u bašti za kukureke je ispod listopadnog drveća kako bi zimzelene biljke imale dovoljno hlada leti a dovoljno sunčeve svetlosti zimi. Kukureci se sade leti. Imajte na umu da im je potrebno kiselo zemljište za dobar rast i da je idealna razdaljina između biljaka, koje se sade u grupama, oko 15 cm.

Kukureci se mogu držati u kući u saksijama. Međutim, trebalo bi da ih stavite u dovoljno veliku saksiju, držite na hladnom mestu i da pazite da se ne osuše. Preporučujemo vam da kupite kvalitetan kompost za gajenje biljaka u saksijama i da ga pomešate sa zemljom iz bašte kako bi biljke dobile najvrednije hranljive materije. Kada biljke procvetaju, možete ih zasaditi u bašti, u hladu na balkonu ili u dvorištu, a ako želite da ih zadržite u kući, možete ih staviti na sims prozora uz zaštitu od direktne sunčeve svetlosti.

Comments